Govorimo jezikom koji spaja!

 7. i 8. mart|Bioskop Balkan/Omar Ražih / Maqamat, Bejrut / Beytna, Omar Ražih…   

Četiri koreografa i četiri muzičara iz Libana, Koreje, Palestine, Belgije i Togoa sastaju se na sceni pored izobilja hrane. Oni dolaze sa različitih kontinenata, iz različitih kultura i zemalja, noseći različita iskustva, prošlost i ideje. Ono što ih povezuje je - igra. Jednostavnost ovog susreta je polazna tačka za složenu koreografsku i konceptualnu strukturu komada. „Bejtna“ je poziv u dom; želja za zdravljem, zadovoljstvom, saosećanjem i prijateljstvom. Kao zdravica umetničkom zanatu, ali i osvrt na forme i situacije koje pripadaju prošlosti.

9. mart|Bioskop Balkan/Omar Ražih / Maqamat, Bejrut / Igra nije za nas, Omar Ražih...     

Umetnost je jednostavna, ali otvara najkompleksnija pitanja ljudskog bića. To je, takođe, potreba da utešimo svoju dušu i um melodijom, slikom, gestom, posebno kada su odgovori skriveni... ”Znam da je  čudno što sam izabrao da se bavim igrom u zemlji koja je tada izlazila iz građanskog rata, razaranja i smrti. Međutim, igra je bila najrevolucionarniji, najprovokativniji i najkonfrontiraniji jezik. Sa njom sam uspevao da nadjačam tabue prošlosti i budućnosti”- kaže Omar Ražih o svom solo komadu!

13. i 14. mart|Narodno pozorište/Vertigo, Tel Aviv /Mana, Noa Verthajm...      

Noa Verthajm, direktorka i koreografkinja kompanije Vertigo, rođena je u Americi, a odrasla u Izraelu gde je počela da uči igru. Njen komad „Jedan, jedan i jedan” ispraćen je ovacijama iz beogradskog Sava Centra, na festivalu 2017. godine. „Mana” je priča o svetlosti; Verthajm nastoji da ispita prostor prikazan u jednom uzdahu, prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg, između želje za letenjem i želje za povratkom kući. Mogućnost povezivanja sa zemljom. „Mana“ ima za cilj da prenese svetlost i doprinese izlečenju. Verthajm donosi na scenu jedinstven spiralni pokret koji dobija energetski zamah…

15. mart|Srpsko narodno pozorište / Kafig, Lion / Zefir, Murad Merzuki....       

Borba prsa u prsa sa vetrom. Davanje oblika onome što po definiciji ne postoji. Vajanje kroz lahor neizrecivog. Transformisanje neopipljivog u konkretnu materiju kroz igru. Težnja da vazduh učinimo supstancom koja se može krotiti…  „Zefir” je jedno od najnovijih dela Murada Merzukija, koreografa koji deluje na raskrsnici različitih disciplina. Svom istraživanju hip-hopa, on dodaje elemente cirkusa, borilačkih veština, likovne umetnosti, video radova, ali i živu muziku.

16. mart|Sava Centar/Roberto Bolle and Friends, Milano....    

Roberto Bole, apsolutni protagonista igre, nije samo tumač svojih uloga, već i reditelj senzacionalnih programa. Zajedno sa najznačajnijim umetnicima našeg vremena, on stvara događaj koji fascinira najširu publiku. Njegove predstave su izvanredan alat za popularizaciju igre, namenjene hiljadama ljubitelja baleta, ali i onima koji tek otkrivaju ovu umetnost. Roberto Bole na istu scenu iznosi delove klasične tradicije, savremeni repertoar, sola i duete, kao i kreacije najpoznatijih koreografa. Redak i prestižan događaj, putovanje kroz stilove i umetničke tradicije, tokom koga se neumorno ređaju predivne emocije. 

19. mart|Atelje 212 /Korsia, Madrid/Igra, Matia Ruso i Antonio de Rosa....    

Poreklo „Igre” u vezi je sa „Igrom” Nižinskog. Matija Ruso i Antonio de Rosa tretiraju vizuelnu moć kao odlučujuću. Njihova „Igra” nije duodrama o prošlom vremenu i poznatom delu, iako obiluje referencama koje se pojavljuju na suptilan i isprekidan način. Elektronska muzika je bliska ritmovima ruskih igara, dok uključivanje Šopena, poljskog kompozitora, treba da podseti da iako je Vaclav Nižinski rođen u Kijevu, a njegova sestra Bronislava u Minsku, njihova porodica je došla iz Poljske. Koreograf sebe nije smatrao Rusem. „Igra” Nižinskog je igranje tenisa, ali ono o čemu on zapravo govori jeste igra zavođenja. Nova „Igra” nije reprodukcija, ali u njoj (verovatno srećni) borave duhovi slavne familije.

20. mart|Bioskop Balkan/Adriano Bolonjino, Napulj / Kao sneg / Put čežnje, Adriano Bolonjino

21.mart|Bioskop Balkan/Adriano Bolonjino, Napulj / Kao sneg / Samija, Adriano Bolonjino....      

Napolitanski koreograf je jedan od najzanimljivijih mladih autora, poznat po čudesnom dijalogu tehnike i elegancije, koji se neprestano preispituju. U Beograd dolazi sa tri različita dela. “Kao sneg” je komad inspirisan heklanjem: zamršen i sofisticiran u svom zapletu, kao tkanje koje generiše nove forme. “Saudade” je čvor iz prošlosti, zamah, atmosfera, stanje duha, i četiri književne ličnosti portugalskog pisca Fernanda Pesoe... „Samija“ je priča o Samiji Omar, mladoj somalijskoj sportistkinji koja je poginula u vodama Lampeduze u pokušaju da stigne do Evrope kako bi se kvalifikovala za Olimpijske igre.

25. i 26. mart|Pozorište na Terazijama/Kompanija Šona Parkera, Sidnej/Kralj, Šon Parker.....  

Nova saradnja između nagrađivanog australijskog reditelja i koreografa Šona Parkera i međunarodno priznatog bugarskog tekstopisca i vokalnog soliste Iva Dimčeva, stavlja muškost u središte pažnje. Na sceni koja je delom salon, a delom džungla, “Kralj” ispituje manifestaciju muške moći, kontrole i energije grupe. Preko 70 minuta muzički se interpretiraju gestovi i odlike karaktera u mačo ponašanju, podstaknuti humorom i nežnošću pesama koje Dimčev izvodi. Od nesmotrenosti do nasilja, od hrabrosti do zlostavljanja, a onda u pokušaju prizivanja ljubaznosti, upoznajemo krajnosti onoga što se može nazvati “muškim svetom“, pozvani da razmotrimo njegove često brutalne posledice.

27. mart|Jugoslovensko dramsko pozorište/Karas – Saburo Tešigavara, Tokio/Adađo, Saburo Tešigavara.....

Izvanredna predstava u kojoj prisustvo duhovnosti postaje odsustvo gravitacije, u kojoj se kategorije vremena i prostora rastvaraju da bi se ispunile životom i učinile da publika proživi iskustvo između muzike, igre i poezije. Poklon Sabura i Rihoko koji su još jednom potvrdili svoje mesto među najzanimljivijim i najreprezentativnijim figurama one pojave koju nazivamo savremenom igrom. 

30. mart|Bitef teatar/Joana Paraskevopulu, Kalamata/MOS, Joana Paraskevopulu.....  

Joana Paraskevopulu je igračica iz Atine. Završila je Nacionalnu školu za igru u Grčkoj i trenutno studira audio-vizuelne umetnosti na Jonskom univerzitetu. Njen „MOS“ je scenska igra koja se odvija među upadljivim i skrivenim vezama kakve postoje između pokreta, zvuka i slike, pojačavajući narative koji proizilaze iz uzajamnog dejstva i koegzistencije naizgled neskladnih arhivskih izvora, čime se omogućava vidljivost onih elemenata koji se ne mogu lako videti ili čuti.

31. mart i 1. april|Pozorište na Terazijama/Silvija Gribaudi i MM kompanija igre, Ređo Emilija /Grand Jete, Silvija Gribaudi...             

U svetlu grand jeté-a ili velikog skoka, jednog od najupečatljivijih koraka u baletskoj umetnosti, Silvija Gribaudi zajedno sa igračima MM kompanije igre, istražuje završetke koji mogu biti novi počeci. Kao pokušaj bekstva od gravitacije, grand jeté je prelazni korak trenutne suspenzije i „bacanja“ sopstvenog tela u vazduh. Kao metaforičko značenje ovog virtuoznog koraka u svakodnevnom životu, predstava postaje prilika za pobunu protiv nepovratnosti bilo kog kraja. Koliko napora iziskuje poletanje ka nepoznatom i kakve avanture može doneti sletanje? Uzimajući u obzir eksplozivni skok, pitanje je kako krenuti ispočetka?

2. april, 20h|Bitef teatar/4. april, 20h|Narodno pozorište, Subotica/Pjerđorđo Milano, Brisel/Blještavilo, Pjerđorđo Milano….     

Alpinizam pripada svim nacijama i ima dugu istoriju. „White Out” je počast svim planinarima koji su nestali, ili prihvataju tu vrstu rizika u beskrajnoj belini. Počast osvajačima beskorisnog. Ironično i dramatično putovanje, zabavno, privlačno, ne samo kroz pejzaž Alpa koji se evocira na sceni, već i kroz ljudska stanja i emocije. Uvesti vertikalnost planine na horizontalnost pozornice; dodavati ritam nečemu nepokretnom, čega nema. Izraziti prostranstvo u zatvorenom. I ne samo to. Preneti osećaj umora, izazova, hrabrosti, strahova, usamljenosti, privlačnosti rizika, želje za dostizanjem vrha, i protivrečnostima koje sve ovo prate.

3. april|Atelje 212/Kompanija Lejle Ka, Sen Nazer / Maldonne, Lejla Ka....    

Pet igračica nastupa u četrdeset različitih haljina – večernjim haljinama, venčanicama, spavaćicama, ležernim haljinama i balskim haljinama. Optočene šljokicama, duge, puf, vezene ili komotne. Haljine koje lete, taj sjaj, taj prasak, taj okret, taj trag na zemlji ili pad. „Maldonne” je evokativno delo koje istražuje krhkosti, pobunu i višestruke identitete koji koegzistiraju unutar ženstvenosti. Komad je od svoje premijere, neprestano prisutan u najboljim pozorišnim salama i na najboljim festivalima, izazivajuci pažnju publike i divljenje kritike širom sveta…

5. april|Srpsko narodno pozorište/Joan Buržoa, Grenobl/Onaj ko pada, Joan Bružoa......     

Joan Buržoa je međunarodno poznat umetnik koji deluje u oblasti  igre, pozorišta, muzike, vizuelnih instalacija i audiovizuelne umetnosti. On ruši barijere i kreira dijalog između umetničkog pristupa i umetničkih prostora. Godine 2024. je poneo nagradu Beogradskog festivala igre „Jovan Ćirilov“. Komad „Onaj ko pada“ prikazuje šestoro ljudi kao neku vrstu redukovanog čovečanstva, u potrazi za balansom na nestabilnom tlu. Oni su primorani da reaguju na fizičke sile i nikada samostalno ne iniciraju sopstveni pokret. Dok se guraju kroz svoje reakcije, višestruki fizički principi kreiraju široki spektar situacija. Drama se postavlja na vrh najoštrijeg vrha.

6. i 7. april|Zvezdara teatar/Gandini Juggling, London/Smrvljeno, Šon Gandini......   

Inspirisana radom Pine Bauš, ova očaravajuća mešavina cirkusa i pozorišta nudi putovanje koje uključuje 9 veštih žonglera, 100 crvenih jabuka i zvučnu podlogu u rasponu od Tami Vajnet preko mjuzik hol melodija, do Baha. Serija nostalgičnih filmskih scena istražuje sukobe, napete odnose, neuzvraćenu ljubav i popodnevne čajanke. Nadahnuti opusom čuvene koreografkinje, reditelji Šon Gandini i Kati Ila-Hokala pozajmili su elemente njene gestualne koreografije, kombinujući ih sa zamršenim obrascima i kaskadama žongliranja. Izazivajući zadovoljstvo i uznemirenost, komad narušava konvencije ponašanja i govora tela. Rezultat je novi umetnički hibrid koji se izvodi sa savršenim osećajem za vreme. Oslanjajući se na teatar igre, inventivno delo menja percepciju žongliranja.

9. i 10. april|Narodno pozorište/Spellbound, Rim / Forma Mentis, Jakopo Godani / Ćerke i anđeli, Mauro Astolfi.....      

„Forma mentis“ istražuje potencijale univerzalnog jezika igre. Svaki korak kao priliku za dijalog sa publikom i novim generacijama. U kreativnom prostoru Godani prepoznaje vrednost talenta i životnog opredeljenja. Tako svaki umetnik postaje svetionik koji inspiriše one koji žude za ostvarenjem snova. Komad „Ćerke i anđeli“ temelji se na eseju Izabel Perez koji se bavi istorijom medicine zapadnih zemalja. Spisateljica podseća na žene koje su prve praktikovale različite vrste terapeutskih rešenja. Tokom srednjeg veka one su bile isceliteljke, anatomičarke, farmakološkinje, poznavale su lekovito bilje i tajne empirijske medicine. Zajednica ih je nazivala mudrim, pre nego što su institucije počele da ih smatraju „vešticama“…Astolfi revidira istoriju, osećanja i lične percepcije, kako bi naglasio sumanuti automatizam koji sve što je nepoznato dovodi do odbijanja i uništenja.

12. april|Srpsko narodno pozorište/Balet grčke nacionalne Opere, Atina/Zlatno doba, Konstantinos Rigos.....     

„Zlatno doba” – osvrt na legendarni komad „Bossa Nova” koji je kreirao za Nacionalni teatar Grčke, davne 2008. godine, ne ukazuje na određeni vremenski period. Umesto toga, mogao bi se opisati kao emocionalna mešavina Rigosovog tridesetpetogodišnjeg putovanja kroz svet igre, gde se koncepti ironije i nostalgije pojavljuju kao identični. Ovo je predstava koja će svoju svetsku premijeru imati na Beogradkog festivala igre.

14. i 15. april|Bioskop Balkan / Terrain - Tanc teatar Pine Bauš, Vupertal/Pospanost, Boris Šarmac....                 

Igrač, koreograf i kreator eksperimentalnih projekata, aktuelni direktor Tanc teatra Pine Bauš - Boris Šarmac traži igru na neobičnim mestima. Vešt da poveže svoja preispitivanja sa stanjem savremenih tela, on stvara hibridne predstave i formate koji, u širokom spektru prostora, kombinuju kreaciju i repertoar, teoriju i transmisiju. Poput tela koje traži san, kroz komad “Pospanost” Šarmac izmišlja formu nesanice u kojoj hipnotički ritmovi i gestovi dovode publiku do granice između budnosti i sna.