Josip Grabovac

1. Ličnost, moda, stil I integritet su prvi pojmovi koji se vezuju za tvoje ime, kako se ti osećaš povodom na toga I ko je u stvari Josip Grabovac?

U dubini svih nas postoji malo egoizma, jer bez egoizma ne možemo biti dobri ni sebi ni drugima. Ko je Josip Grabovac, pa prvenstveno otac jedne plelepe devojčice i moje male princeze koja je dosla na ovaj svet pre 10 godina, i mislim da nema nje možda bih bio i malo drugačiji ali kada dobiješ deo sebe, drugo biće, prosto shvatiš da moraš da se menjaš jer ću svome detetu biti i uzor i oslonac. Josip Grabovac je takođe jedna jako osećajna i ljubazna osoba, puna duha I humora, koja ume i želi da pomogne bez da isto posebno ističe. Kada sam pokrenuo posao, zaista nisam žudeo sa tim da postanem javna ličnost. Dakle preko noći se ništa nije desilo. Plod je mukotrpnog rada, reda I discipline, s’tim da sam i napustio svoju državu pre mnogo godina i borio se sam sa sobom. Imao sam tih nekoliko poznanika i prijatelja koji su me usmeravali, no imali su svoje porodice u Italiji te se nisu mogli meni posvećivati po 24h dnevno da mi pomažu. Karijeru sam vrlo brižljivo gradio, i to ne preko kreveta Ili skandala. Došao sam do medija sa težinom svoje priče koju dajem. Kolikogod kažem da sam bio dobar, to su bili tek počeci. Dosta stvari sam naravno radio gratis i dobrovoljno, dok u jednom trenutku nisam shvatio da su ljudi počeli to da zloupotrebljavaju I iskorišćavaju, što mi je iskreno bilo šokantno obzirom da u životu nisam iskoristio ni jednu osobu. Naravno sam život, problemi i stečeno iskustvo te nauče mnogo čemu, ali to je moj život, moj stvarni život u kome se plaćaju stan, računi i potrebe mog deteta I porodice.

2. Brižljivo si gradio svoju karijeru koja je postala sinonim za uspeh ne samo na Balkanu I u Italiji, već I planetarno. Ono što mnogi ne znaju je da se ispod savršenog imidža I unikatne pojave krije čovek velikog srca I duha. Koliko ti je to pomoglo, a koliko odmoglo u svemu, obzirom na famu koja važi da je svet mode nemilosrdan I neumoljiv?

Iskrenost se jako puno ceni dok se same reči malo cene, makar one bile i iskrene i žargonske. Odmoglo mi nije puno, samo me je ojačalo, jer iako trenutno nisam zajedno sa svojom porodicom, ne znači da nećemo biti. Nisam izgubio ljubav, nisam izgubio veru u sebe. Uvek se pričalo da svet mode daje izobličenu sliku stvari koju u stvari plasiraju oni koji iz nekog polu mraka žele da dospeju u javnost. Nemoralne ponude su nešto o čemu se priča i možda se dešava, ali za šest godina ja lično nisam imao ni jednu, iako u Italiji postoji liberalno tržište gde je više od šezdeset procenata čini gay populacija gde sam i sam izložen tome sa jedne strane. Ali iako ima jako puno gay osoba nisam imao tih iskustava, to prosto nije moj prioritet jer nuđenje saradnje kroz krevet nije ni zdrava ni profesionalna opcija, a na sreću profesionalnost zauzima prvo mesto. Ceniti profesionalnost, red, disciplinu i trud i to je ono što ja želim dati za agenciju, kompaniju ili brend sa kojima radim.

3. Poreklom si sa Balkana gde se individualizam, talenat I posvećenost na žalost još uvek ne cene dovoljno. Da li misliš da trenutna klima dozvoljava više prostora mladim ljudima da dođu do izražaja I kako?

Na žalost, na Balkanu vlada, kako se kaže “modna mafija” a koja je na tronu jako dugo i oni se drže zajedno, ne doyvoljavajući nikome da udje u te krugove bez obzira na sve. Ja sam u tom svetu jako dugo i prosto ne dajem materijala učaurenim medijama koji daju mladim oobama koje žive i stvaraju izvan granica Balkana. Rodjen sam u Širokom Bregu, završio osnovnu školu u Mostaru, preselio se u Zagreb, tako da je sam Balkan za mene moj Balkan, i isto mi dođe kada se priča o Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj. Svi smo isti i svi smo jedno. A zasto ni ja a ni mnogo drugih maldih i školovanih ljudi ne bi mogli raditi na Balkanu? Nemaju prostora. Krug modne mafije je zatvoren. Oni ne dozvoljavaju ništa, samo uzimaju novac. Projekti koji se rade se svedu na to da se desetak osoba materijalno okoristi, gde nakon toga oni idu na putovanja koja plasiraju preko društvenih mreža. Odaziv vezan za modna dešavanja koja ne želim da pominjem i ostale događaje bude zatvorenog tipai i ograničen za osobe iz te branše koje su već jako dugo tu, a mladim i kreativnim snagama se i dalje ne daje na prostoru. Primera radi, primat i dalje imaju ljudi koji i po dvadesetak godina nisu direktno upućeni u modna dešavanja, već samo putem medija, a oni koji to žive kao deo stvarnog, realnog života i nemaju prilke da doprinesu modnim događanjima u svojoj rođenoj zemlji. Ne borim se sa tim, niti imam nameru da se borim. Imam svoj put, društvene mreže i kanale preko kojih sarađujem. Ističem ponovo da je izvan granica Balkana jako drugačije, i svi oni koji tvrde drugačije mogu da tvrde isto samo zato što se svo njihovo znanje vezano za informisanost bazira na onome što čuju i vide u stranim magazinima. No, vratimo se na mlade, kreativne snage. Jako mi je žao što puno kreativnih ljudi nema finansijsku mogućnost da ode i radi van svoje države. Sa druge strane, taj neki mali deo egozima koji krasi sve nas sa Balkana daje svemu posebnu draž. Lično sam imao prilike da upoznam jako puno talentovanih mladih ljudi za koje znam da ću im dati šansu i pomoći koliko god bilo u mojoj moći. Prosto želim da se danas, sutra zna mene kroz sve to. I ne mislim na egoizam, mislim na onaj deo da se prosto zna sam dao sve od sebe na najiskreniji mogući način jer meni niko nije pomogao, pa bih pokušao da dam svima ono što mogu i šta im je potrebno u želji da uspeju i ostvare sebe.

4. Kakav je osećaj raditi ono što zaista voliš?

Moj posao je jako turbulentan u smislu da radim doslovce 24h. Možda sam previse grešio i nisam pridavao dovoljno pažnje ljudima iz privatnog okruženja zbog poslovnih obaveza I konatakata kojima sam morao da budem posvećen. No, to se sve promenilo. Ne krijem niti želim da krijem a opet ne želim ni da dam svoj privatni život u javnost. Kako je mogue da osoba koja je i zgodna i privlacna bude sama, je glavno pitanje. Ali nikada svoj zivot neću dati serviran na tanjiru, mada možda jednom dodje taj dan, ali ću i tada izuzetno pažljivo da biram kako i kome ću dati te podatke.

5. A šta bi poručio Josipu Grabovcu koji tek kreće da otvaruje svoje snove?

Ne znam šta bih samom sebi preporučio, obzirom da sam ostvaren na svim poljima. A što se tiče onoga što ne mogu da ostvarim ili dobijem, ne želim ni da mislim na to, ni da se zadržavam na toj temi. Živim dan za danom, ne gledam previse u budućnost i želim da se svi oko mene osećaju srećno i neopterećeno bilo kakvim negativnim vajbom. Takođe moram da skrenem pažnju na neophodnost zdravog načina života. Svi smo grešili ali je bitno menajti se na bolje jer u ovom svetu je zaista prelepo živeti sa svim našim različitostima.

6. Kako bi u par reči spojio modu I ljubav?

Ljubav je moda a moda je ljubav za mene. Opet kažem, ispunjen sam na svim poljima, zato što posle svega što sam radio, a bio sam i barmen,  to jako priznat barmen, koji je radio u najluksuznijim hotelima, pa i kao menadžer itd, a opet sam tako sa jedne strane i upoznao dosta ljudi iz ove branše što je bio tek start. Na kraju je prevladala ljubav. Ljubav prema ovom poslu, prema modi i ljubav kao emotivni entitet. Za mene sve je to isto iako je različito. Jer ja i kada privatno volim, to je ona ljubav koja je najčistija, najnormalnija, naljepša i uvek sam siguran u nju, kao i u to da oni koji su pored mene uvek dobiju celog mene.

7. Obzirom na specifičnost situacije u kojoj se globalno nalazimo, na čemu je tvoj fokus veazno za budućnost koja nam se ipak smeši iza ugla?

Moj focus je što vise mladih dizajnera , umetnika pa tako i drugih tj. zrelijih dizajnera dovesti do Fashion Week Milano. Kad pričamo o Fashion Week Milano ne da ih dovedem i da se predstave "KAO" na  MFW već da budu deo istog, i da budu u kalendaru što nekima zvuči nemoguće. Itekako je moguce i jedini sam scaut za Balkan koji daje mogućnost svima da se predstave, i to sam vec napravio sa velikim uspehom i vidljivim dokazima 1/1.  Jako sam ponosan osim sto sam akreditovan već 5 godina za najveću modnu organizaciju na svijetu Camera Nazionale della Moda Italiana , modni editor sam za neke od modnih magazina pa tako i kako sam i naveo scaut za jednu od vodećih agencija u Milanu " EMERGING TALENTS MILAN" .

Moram da podvučem da trenutno proživljavamo veliku noćnu moru, mogu reći strah i paniku koja je prevladavala i pretvorila se u ogromnu volju za život i življenje.  Život u žarištu pandemije koja je u samo nekoliko dana promenila milione života u život na koji niko nije bio spreman. Ne gubimo nadu i sigurni smo da ce ovo proći,  ali ovo je velika lekcija za sve nas. Isto tako sam siguran da će ovo promeniti sve. U sebi duboko verujem da će ovo promeniti coveka i nejgove loše navike. Želim da verujem u to i ne gubim nadu.  Mislim da je vreme da počnemo napokon da živimo svi ujedinjeni onaj život koji nam je onaj gore dao i ostavio na korišćenje .

8. Da li još uvek veruješ u ljubav?

Nikada ne želim I neću sebe da stavljam na prvo mesto, pre svega jer sam istinski veliki humanitarac koji ne traži ništa od drugih sa ciljem da bi nekome nešto dao. Sve što radim radim sam. Nisam toliko dobrostejeći koliko neki mediji misle, ali maksimalno poklanjam ljubav i pažnju što nema cenu. Član sam par humanitarnih organizacija a vezano za sve me pokreće samo ljubav. Možda sam ja u svom životu I pogrešio u smislu prekratnice. Zaljubio sam se jako mald, što se dešava, ušao u vezu i brak sa sada već mojom bivšom suprugom, no sada je sve to iza nas. Odrasli smo, zreli smo, našli smo zajednički jezik kako prijatelji iako je svako našao svoj put. Ali opet između nas postoji jedna jako posebna ljubav i ono najdragocenije- naše dete koje će uvek biti sa nama, I tako smo mi zauvek familija. I uvek ću se vratiti na svoju priču- moja ćerka je naša princeza, dragocenost čitave porodice, tako da ljubav i te kako postoji i između nas ali i u mom privatnom sadašnjem životu, koja će ako bog da, trajati zauvek.