Svašta nešto

Pošto spavaš nisam hteo da te zatrpavam porukama…a i red je da i ja napišem neki mail,nisam dugo…

Prvo nisam imao net u avionu…klošari jedni

Drugo bio sam u fazonu da nećeš zaspati dok ja sletim i pojurio da prođem kontrolu ,uzmem kaficu i malo ćaskam sa tobom . Kontam vremenska razlika je u moju korist...Prolazim kontrolu i skontam da mi nema pasoša i bording karte za Beograd…milinica...I onda trka za avionom koji poleće za Peking u roku od pola sata i rasprava da skontaju koliko je bitno da mi nađu pasoš...I nakon cele te drame ...došao sam do svog pasoša...tako da neću živeti na aerdromu kao Tom Henks...ali si zato ti zaspala... Dobio sam tvoje poruke i lepo si to sročila kao i uvek, sve nekako upakovala u kratke rečenice...E ali ja bih tu nešto da dodam, nešto što bi trebalo da bude propratno a možda je i najjači utisak celog našeg susreta i vremena koje smo proveli zajedno. Plaža,kule,kafa na plaži: Taj dan, pogotovu taj deo dana je meni nešto najlepše što sam doživeo sa tobom.Kraj jednog susreta, ne znajući da će biti drugog,knedla u grlu i ispunjenost kakvu ne pamtim.Kao da sam bio odvojen od zemlje celo to popodne,onako lebdeo ..sećam se svakog tvog koraka po plaži , po doku,šetaš plažom izgubljena, srećna i tužna u isto vreme.Pogled na more dok sedimo u kafiću,pa pogled u sat...koliko još imamo vremena, knedla u grlu i tuga u očima...

Tu je negde između plaže ,kula i kafića postalo jasno da je bajka postala realnost...Tu se javio utisak da možemo sve, i da ne možemo jedno bez drugog...Tu je postalo jasno da se neko stvarno poigrao sa nama što nas nije spojio na vreme jer da jeste to bi bilo savršenstvo.

Tu negde između plaže, kule i kafića sam hteo da ostanem zauvek .

Author of text: Denic Saska