Ljubav – jedino važno

Jedino važno u životu je ljubav, predmet koga u školi nema. S obzirom na pomenuto, da predmeta Ljubav nema u školama,ni visokim,ni onim zvanim osnovne, ljudi su primorani da se kako god ljubavi nauče sami. Zato će vas, dok još ne umete da izgovorite „ lj“ , duhovito raspoložena tetka koja se drži za  šoljicu kafe, priupitati : „  A, jesi ti zaljubljen-a?“ Odgovor na to jeste standardno crvenilo, iako stvoru nižem od stola nije jasno šta je zaljubljenost , već iz kolektivnog genetskog sećanja masovno istrčavaju crvena krva zrnca i poplavljuju obraze ispitanika. Doduše ima i hrabrijih koji su u to doba ne samo zaljubljeni, već i imaginarno venčani sa neobaveštenim bićem  koje pohađa isto obdanište. Jeste da je to period kada se ljudskim bićima pol još uvek razlikuje po boji čarapa,ali tu negde se počinje samouko savladavanje života sa preponama na čijem pravom cilju je ljubav.

Za razliku od svih disciplina i nauka, u ljubavi pravila nema. Nema ni formule kojom bi se iskazala,ni definicija koja bi uspela  da u sebe umetne tih pet slova jedne reči. Zbog toga je narodno stvaralaštvo uzelo stvari u svoje ruke i probalo da objasni o čemu se tu radi. Dva produkta približila su se tik sadržini ljubavi,ruska poslovica : „ Ljubav je čudo,možeš se i u kozu zaljubiti“ i drugo tumačenje koje ljubav locira u trenutku kada vam se u želucu pojave „leptirići“. Tada na scenu stupaju pisci i pesnici koji pokušavaju rečima da ulove ljubav ili je bar opišu.

Doduše,božji administratori,koji sede na crkvenim šalterima našeg kontinenta, dali su sve od sebe da ljubav svrstaju u kategoriju zabranjenog dopinga,ali već vekovima ova jedna reč pruža im žestok otpor, na svakom koraku dokazujući da bez nje nema pravog ukusa svega što nas okružuje. Za to vreme majka priroda trlja ruke, jer šta ona posadi, to ljudski stvor ne može da iščupa.

Author of text: Denic Saska