Tango – misao koja se pleše

Krajem 19. veka, ka Argentini, obećanoj zemlji, “Zemlji od srebra” slivale su se reke emigranata iz Italije, Francuske, Mađarske i mnogih drugih zemalja. Svi oni bili su puni nade i očekivanja da će u ovoj dalekoj zemlji pronaći sreću.

Ali-Međutim tamo, uprkos tome što je bilo posla, odjednom je bilo i puno radne snage, a plate su bile prilično niske. Emigrantima su se odjednom pridružili i oslobođeni robovi i svi oni živeli su zajedno u siromašnim naseljima, stvarajući tako jedinstvenu mešavinu etničkih i kulturnih tradicija. Kao i svi siromašni ljudi, zabavljali su se pevajući o svojim tugama, radostima, čežnjama, nostalgiji, usamljenosti. Pesma je bila uteha. A tamo gde se peva, spontano dolazi do plesa i tako je rođen tango.

Ne postoje pisani tragovi o poreklu imena ovog plesa, pretpostavlja se da je ime dobio po jednoj vrsti udaraljki koju su koristili pripadnici afričkih naroda. Prvi instrumenti koji su pratili tango bili su harmonika i gitara.

Iako je ples improvizacije, tango ima jedno pravilo – muškarac vodi, žena prati.

Suština plesa je da jedno drugom istraže i dotaknu najdublja osećanja, probude emocije i strast. Oni ne plešu za publiku - tango je intiman ples i koliko god ljudi da posmatra par koji pleše, oni za njih ne postoje.

Tek kasnije, kako je tango počeo da se širi svetom u plesne škole su uvedeni precizni koraci.

U Evropu, tango je prvo stigao u Pariz, vedar i otvoren grad, grad mode i glamura, gde je ples uvek imao važno mesto. Odatle je počeo da se širi Evropom. Tridesete i četrdesete godine prošlog veka smatraju se zlatnim dobom tanga.

Zbog toga što veoma često ima veze sa čulnim, tango je bio zabranjivan i optuživan da ima više veze sa erotskim nego sa plesom.

Američki teolog Kembel Morgan govorio je da je tango potvrda Darvinove teorije, odnosno povratak čoveka na nivo majmuna. U isto vreme, u Evropi su sugerisali da hrišćani ne treba da plešu tango, da je ovaj ples ubica porodičnog i društvenog života. Gde god je neko zaplesao tango, imao je problema . Ovaj ples se po mišljenju mnogih smatrao nepristojnim.

I dok su ga mnogi osuđivali, Lav Tolstoj je tango video kao himnu anti-kapitalizma jer osobađa potisnute emocije nižih klasa.

Zanimljivo, iako je postao popularan kao ples emocija i strasti, bio čak veoma popularan i u argentinskim bordelima, tango su, kada je nastao igrali samo muškarci. Bilo je to mačo nadmetanje – dva muškarca koja telima prkose jedan drugom a sve u cilju da zavedu ženu.