U potrazi za džentlmenom

Određenje džentlmenstva danas je komplikovanije nego u vremenima kada se ovaj pojam rađao. Koreni tog načina ponašanja, ophođenja i ličnog stila potiču iz viteške tradicije . Vitez je bio častan i hrabar muškarac sa jasno definisanim idealima i visoko postavljene vrednosti. Žena je postavljena u centar njegovog sveta i svoje borbe i herojske poduhvate vitez posvećuje upravo njoj.

Džentlmen je, važno je istaći, široko rasprostranjen pojam posebno u svakodnevnom govoru i masovnim medijima. Neretko se pogrešno razume i netačno primenjuje. Takođe, zastupljen je i pokušaj da se razluči tradicionalna forma džentlmenstva od moderne, kako bi pojam uspeo da preživi i danas u epohi u kojoj žene sve glasnije i uspešnije vode borbu za ravnopravnost i emancipaciju te jednake društvene pozicije sa muškarcima. U prevodu, nije im neophodno da neko trči da im otvori vrata kako bi se osećale bolje, a damski konstrukt vide kao proizvod patrijarhata koji im, u ime prefinjenosti, zapravo uskraćuje mnogo toga. I nije da nisu u pravu, zar ne?

Džentlmen je kako mu samo ime kaže “nežan muškarac”. Gledano u tradicionalnom ključu, džentlmen nije samo onaj koji se učtivo izražava, odeća sa stilom, koji je obrazovan i vlada manirima već je to i klasno pitanje.

Džentlmen pripada višim društvenim slojevima, pedigre se podrazumeva kao i novac, nasleđeno i stečeno bogatstvo, istaknutu društvenu poziciju. I tu, ukoliko smo i dalje ograničeni na vekove pre modernizacije dolazimo do prve dileme. Da li se džentlmenom mogao smatrati muškarac bez obrazovanja, pozicije i novca koji ipak poštuje žene, uvažava ih i pristojno se prema njima ophodi? Jasno je iz svega navedenog da se džentlmenstvo ne može sagledavati isključivo u odnosu prema drugom polu već da obuhvata širi spektar muških osobina. Karakter i narav, ali i društvenu pozicioniranost.

Danas, muškarcem dostojnim tog epiteta, smatra se onaj koji je samosvestan, lišen iluzija o sebi i oslobođen potrebe da se predstavi besprekornim. Iz spektra tradicionalnih vrlina preživele su sledeće: obrazovanje i informisanost, vaspitanje i pristojna komunikacija, definisan lični stil kako u odevanju tako i u drugim životnim navikama, izgrađenog je karaktera što upućuje na pouzdanost i lojalnost. U odnosu prema ženama prvenstveno izražava poštovanje. Konkretnije, oslobođen je predrasuda o ženama kao “slabijem polu”, ne primenjuje na njih predrasude i tradicionalne šablone, ne minimizira njihovu društvenu ulogu i ne potcenjuje njihove ambicije.

Jasno je da će biti neophodno da prođe izvesno vreme i da se uspostavi distanca prema aktuelnom trenutku kako bismo bili sasvim sigurni ko su bili džentlmeni našeg doba i šta ih je činilo time. Ali, ako se samo oslonimo na činjenicu da izgled i stav mogu da prevare odnosno da se iza najučtivijeg muškarca koji ne nosi “brze patike” tamo gde im mesto nije i ne odeva se bez stila, može kriti čovek sa najrigidnijim stavovima o svemu pa i o ženama, sigurno je da je džentlmenstvo veoma široko određenje nesvodivo na jednu ili dve karakteristike ličnosti. Uvek je u igri totalitet karaktera, njegova celost baš kao nekada samo bez opterećenja društvenim statusom i ostalim pravilima konzervativnosti. U tom smislu, možda je pojam postao nedovoljan da to sve označi, nejasan i izlizan od netačne upotrebe. Džentlmenstvo ide u srce muškog principa a jezgro tog principa je čast, častan karakter. Oko tog jezgra grupišu se ostale osobine – finoća, komunikacija, obrazovanje. I zato uvek ostaje otvoreno pitanje – Da li robusni muškarac sa časnom naravi može biti džentlmen iako nikada nije čuo za Aristotela ili se veruje da bez edukacije i emancipacije poštovanje drugih nije moguće? Nekad su pitanja važnija od odgovora. I treba dopustiti da svako vreme da odgovor na njih.