Albino Girl - Sumi

Šta je za tebe umetnost?

Za mene je umetnost sve za šta mogu da dišem, živim i stvaram, sve što me inspiriše, sve što vidim oko sebe, sve ono što je čovek stvorio svojim radom, za šta se potrudio i sve ono što mu daje neku pozitivnu energiju da nastavi dalje.

Kakav je tvoj stil života budući da imaš albinizam?

Zbog albinizma sam alergična na sunce, na suncu me koža peče i boli. Takođe mi smeta crveno voće i povrće, pojavi mi se crvena mrežica na rukama kad ga ponekad jedem. Nek ljudi čak misle da je albinizam zarazan. Zbog albinizma imam i jako loš vid. Ali ne gledam to kao neke mane. Nekada su me mnogi zvali duhom i vampirom, ali sada mi je drago zbog toga, iako mi je tada bila velika uvreda. Sada sam shvatila da sa mojim izgledom mogu da radim šta god želim, da je to dosta specifično i da mogu da se izdvojim iz mase. Većina ljudi gleda da se izdvoji po nečemu, tako što će da ofarba kosu u neku neobičnu boju ili nešto slično, ali ja to ne moram, samo treba da izađem na scenu i da budem ono što jesam. Data mi je već ta predispozicija da ne moram da se mučim oko svog stajlinga.

Voliš modu i radiš i kao model. Potpisala si ugovor sa modnom agencijom Sigma. Kakvo je tvoje dosadašnje iskustvo u svetu modelinga?

Mnogo mi je drago što sam upala u dobru agenciju. Još uvek sebe smatram početnikom i svaki dan mi je kao da sam tek krenula. Mislim da je bitna saradnja između fotografa i modela i bitna je komunikacija ali i empatija. Mislim da je važno razumevanje. Imala sam nekoliko šutinga na kojima sam upoznala dosta novih ljudi. Najdraži šuting do sada mi je bio u Špicerovom dvorcu. Super mi je što kroz modeling mogu dosta da upoznam i Srbiju. To nije samo odeća, šminka i poziranje, to je i upoznavanje sa ljudima, ali i viđanje nečeg novog, upoznavanje naše kulture.

Kako si počela da se interesuješ za modu?

Oduvek sam volela da uklapam odeću i različite stilove. Umela sam da pravim čudne kombinacije. Gledala sam kako da uklopim neke stvari, a da budu specifične. Razmišljala sam kako bih stvarno volela ili da šetam po pisti i da isprobavam različitu odeću. Razmišljala sam kako bih volela to da radim, a onda mi se agencija sama javila preko instagrama da dođem na kasting. Znam da se agencije nikome ne javljaju, pa mi je to bilo čudno. Ipak otišla sam i primili su me, iako sam se osećala čudno među svim devojkama, koje su sve bile više od mene i sređene i koje su po mom mišljenju sve bile prelepe. 

Voliš da crtaš i bojiš. Šta crtaš i gde pronalaziš inspiraciju?

Neki put portrete, neki put prirodu, uglavnom su to moja osećanja koja prenosim na papir. Koristim bojice, flomastere, tempere, ali i šminku. Moji crteži su dosta tamni, izgledaju pesimistični, ali s druge strane su i vedri. To su moja pomešana osećanja, sve što doživljavam kad srećem ljude. Nekad sam sama napolju i dođe mi inspiracija i onda čim dođem u sobu ja crtam. Neke crteže crtam po dva tri meseca, nekad imam inspiraciju, pa ne crtam po mesec dana, pa nastavim, pa nekad ni ne znam šta sam tačno htela da nacrtam.

Razmišljala sam i o izložbi, ali mislim da će to biti kada moji crteži dobiju neki pozitivan ton, i da kad budem stvorila još crteža koji imaju različite emocije i kada se usudim da ih prikažem tada bih mogla da napravim izložbu.

Budući da si počela da se baviš modom, a voliš i da crtaš, da li si razmišljala da počneš da se  baviš dizajnom?

Razmišljala sam, ali ne u Sribiji, jer to bi bile čudne kreacije. Pre bih pokušala u Japanu, ako nekad odem. Još uvek razmišljam o tome, bilo bi mi jako drago ako bi ljudi prihvatili moje kreacije. Kada bih krenula sa tim volela bih dušu da unesem i da ljudi kada vide prihvate te različitosti i da na modu gledaju na neki lepši način, bez osude.

Fotografije

Martin Stamenković

Srđan Mijajlović

Jovana Rikalo